Interview with Dnevni List Danas for the Festival RingRing in Belgrade, 2015

Razgovor: Maja Osojnik, glas i bas flautistkinja benda Broken.Heart.Collector, pred nastup na Ring Ring-u
Činimo uništene pesme predivnim
Autor: Zorica Kojić

Nema odmora u Sjedinjenim Majinim Državama! Neodoljiva frontmenka austrijskog benda Broken.Heart.Collector, koji sa uzbuđenjem očekujemo u petak na Ring Ring festivalu u REX-u, nepokolebljiva je, predana muzici bez zaostatka i sa permanentnim nedostatkom vremena između svih onih upečatljivih bendova i projekata koje žuri da prevede iz svojih ideja u realnost.

Poreklom iz Slovenije, nastavivši svoje muzičke studije u Beču, Maja je odlučila da u njemu i ostane, stvarajući oko sebe čitavo sazvežđe prvoklasnih muzičara kojima je i saučesnik i fan i muza i – sve što vam padne napamet u kreiranju muzike beskompromisnom. Ako ste pomislili na nekakvu dubokoglasu Siouxsie Sioux ili Nico ili Kendru Smith ili …koga god, ne zaboravite da Maja Osojnik prednost ipak daje velikim jazz divama. A opis muzike? Urnebesno neprevodivo u reči. Ili, kako Thalia Zedek davno reče – dođite.

* Kako biste se najradije najpre predstavili neobaveštenom slušaocu koji je rad da uđe u avanturu slušanja, gledanja i osećanja umetnosti koju težite da predstavite?

– Broken.Heart.Collector je za one koji traže nešto nepredvidljivo i opasno. To je muzika koja drži centralni nervni sistem pod svojom punom kontrolom. Ukrštamo žanrove, strukture pesama se rasprskavaju, razmišljamo na meta-nivou, između forme pesme, free jazza, dubokih tamnih zvučnih pejzaža, redukcije i oscilirajućeg izgreda. Ovde snovi i košmari postaju stvarnost”, kaže naš pres materijal, a mi dodajemo: Broken.Heart.Collector uništava predivne pesme i čini uništene pesme predivnim.

* Kakav je bio vaš prvi doživljaj muzike, sećate li se neke naročite ploče, pesme na radiju, ali možda i nekog posebnog instrumenta, boje zvuka, nesvakidašnjih vibracija?

– Odrasla sam sa starim dobrim kasetofonom i uvek sam snimala moje lične kompilacije. Pretpostavljam da već pripadam starijoj generaciji (smeh). Uvek sam slušala Radio Študent LJubljana, koji je za mene i dalje jedna od najboljih radio stanica. Moja porodica je takođe imala gramofon i otprilike oko 15 ploča (ne više), a među njima dečje bajke, The Beatles i Boney M u lancima na omotu, Bee Gees u zlatnim odelima. Moji roditelji zapravo nisu ni slušali muziku. Možda sam zato postala toliko znatiželjna i gladna. Učila sam da sviram blok flautu u muzičkoj školi, tako da sam još kao dete postala veliki ljubitelj rane muzike i verovatno nisam bila toliko ‘cool’ u svom društvu pošto sam svirala baš blok flautu. Volim renesansne kompozitore kao što su Vilijam Berd ili DŽon Taverner i rane ili kasne barokne opere, na primer Monteverdija ili Kačinija, a zatim i Baha i njegov veličanstveni rad. Ta muzika je sa mnom ostala čak i kad sam postala tinejdžer i počela da slušam različite stvari, kao što su grunge, alternativni rock, hardcore, jazz. Docnije, kada sam počela da studiram, došla sam u dodir sa slobodnom, improvizovanom, ne-idiomatskom muzikom, kao i savremenom umetničkom muzikom, što je mnogo uticalo na mene i sada igra veliku ulogu u mom životu.

* Koji su vas veliki ženski ili muški vokali eventualno podstakli da počnete da pevate ?

– Hm, ovo pitanje je teško, zato što ja nikada nisam imala idola u tom smislu. Ne bih nikada mogla da izaberem jednog između toliko dobrih bendova ili kompozitora ili stilova. Svako od njih ima ono nešto, ali da nekog od njih stavim na prvo mesto oduvek mi se činilo nemogućim i u suštini nevažnim za mene. A, zapravo, ja nikada i nisam stvarno imala talenta da imitiram druge pevače. Znam toliko mnogo onih koji to umeju da rade savršeno. Moj glas je, međutim, uvek bio malkice prenizak i neposlušan, nekako razbijen. Tako da sam tek tokom svojih studija jazz pevanja shvatila da mogu dobro da iskoristim tu svoju boju glasa za balade koje sam volela.

Ako bi ipak trebalo da odgovorim na vaše pitanje, onda bih rekla da su veliki jazz pevači verovatno najviše uticali na mene – mislim na Ninu Simon, Bili Holidej, Saru Von, Četa Bejkera. Volela bih da pevam kao Čečilija Bartoli, ili onako kako Klaus Nomi peva “Cold Song” ili poput Kastrata u filmu “Farineli”. Znam da su oni tu miksovali glasove ženskog soprana i muškog kontratenora u sintetički Kastratov vokal u ovom filmu, ali, vau, to zvuči zapanjujuće. Barokne arije čine da se svaki put zaplačem. Volim to.

* Kako ste se udružili sa trijom Bulbul i Susannom Gartmayer u aktuelni Broken.Heart.Collector?

– Postoji klub po imenu “Rhiz” u Beču. Kada su oni proslavljali svoju desetogodišnjicu 2008, pozvali su Bulbul da naprave seriju od deset koncerata sa gostima, svakog meseca jedan. Nazvali su ih “FitzeFatze”. Susanna i ja smo obe bile njihovi gosti. Volela sam taj bend, pa kada su me pozvali da sviram sa njima bila sam zaista uzbuđena i malo nervozna, priznajem. Momentalno smo se zaljubili jedni u druge i odlučili da stvorimo novi bend, a to zaljubljivanje se dogodilo i sa Susannom. Ali, kao što znate, takve stvari zahtevaju vreme, pa smo zapravo stvarno počeli da radimo zajedno nešto konstantnije tek godinu dana kasnije, 2009.

* Kako biste vi sami opisali ono što radite sa svojim prijateljima u bendu i što će u petak u Rexu da dožive i posetioci Ring Ring festivala?

– Aha, završavate ovaj razgovor onim uvodnim pitanjem! Pa, da razmišljam o toj večeri na Ring Ringu, osećala bih se kao neki meteorolog ovde, znate ono, pretpostavljam da će biti sunčano sa velikom mogućnošću kiše. Radije bih da prosto pozovem publiku da dođe i iskusi ovo veče lično. Svakako će biti dva interesantna nastupa, biće muzičara koji vole da stvaraju svoju muziku i izvode je na sceni. Ne smetaju nam ni prazna mesta doduše, ali – ako nas pitate – baš volimo prepune sale.

Ženska verzija Kejva ili Vejtsa

– Zapravo je stvarno interesantno da se pročita sa kime me sve porede u štampi. Ponajviše sam poređena sa ženama koje dabome imaju dubok glas poput Nico iz Velvet Underground ili Kim Gordon iz Sonic Youth ili sa Karlom Božulić, ali sam takođe negde pročitala da sam ja ženska verzija Nika Kejva, ili ista takva verzija Toma Vejtsa – nabraja Maja Osojnik.

Stara dama koja opravlja slomljena srca

– Postoji jedna kratka priča koju sam napisala 2008, o maloj radnjici za popravku, gde jedna stara dama opravlja slomljena srca. Zamislila sam je sa toplim osmehom ispod velikih naočara, kako drži lepak u jednoj, a igle i konce u drugoj ruci. LJudi dolaze u ovu radnju noseći srca koja krvare u svojim rukama, a neki od njih se nikad i ne vrate da ih pokupe. Pa, ova bakica vodi brigu o tim srcima i održava ih, čekajući da ti ljudi dođu nazad. Na taj način ona postaje sakupljač slomljenih srca (broken.heart.collector). Priča završava stvarno loše, i još uvek čeka na mene da napravim pesmu o tome… – objašnjava sagovornica Danasa.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/_cinimo_unistene_pesme_predivnim.11.html?news_id=302013